Pripovetka

„Прозор“  - прича о болу из детињства

Новелу „Прозор“ је написао српски писац Иво Андрић. Радња новеле се дешава у предграђу Сарајеву време кад је приповедач био дечак. Она говори о једном тужном и болном догађају из приповедачевог детињства.

Кад је био дечак, приповедач је имао друга који се звао Мишко. Мишко је био другачији од приповедача, предузимљивији, и никад се није знало да ли ће урадити нешто добро или лоше. Једног дана Мишко је предложио приповедачу да увече разбију прозоре на кући бабе Кокотовићке. Баба Кокотовићка је живела сама у кући у њиховом крају и деца је нису волела јер им је забрањивала да се играју близу њене куће. Помало им је личила на неку вештицу из бајке. Приповедач није пристао на Мишков предлог. Плашио се казне. Мислио је да ће баба сазнати ко је разбио прозор па ће све пријавити учитељу или чак полицији. Ипак, приповедач се највише плашио да би за све могао сазнати његов отац, који је био веома стог. Кад се увече вратио кући приповедач је стално размишљао о томе како ће Мишко разбити Кокотовићкин прозор али никоме ништа није рекао. Вечерао је са својом породицом, са оцем мајком и млађим братом и сестром. За време вечере атмосфера је увек била веома мучна и тешка. Сви су ћутали и јели јер су се плашили приповедачевог оца. Није било никакве  радости што се цела породица  окупила. После вечере изненада је неко разбио прозор на приповедачевој кући. Приповедач је знао да је то урадио Мишко, али ништа није рекао, само се јако уплашио. Приповедачев отац је рекао да то мора да је урадио неко од дечакових другова па је извукао каиш и почео је да туче приповедача. Иначе га је често тукао и без разлога, али никада га није истукао тако јако као тада. Чак се ни мајка није усудила да помогне дечаку. Дечака је болело што га отац бије, али још више га је болело што га бије без разлога. Он није хтео да разбије прозор да га отац не би казнио, а сад је свеједно добио батине. Те батине због разбијеног прозора дечак је памтио целог живота.

У приповеци преовлађују тужна и болна осећања. Прво се види како се дечак весело игра са друговима напољу, а онда видимо како му је тешко кад дође кући. Од оца не добија љубав и стално се плаши да нешто не погреши. Прича нам показује да и деци могу да се дешавају тешке и страшне ствари. Видимо да се неки болни догађаји из детињства никад не заборављају. Зато морамо бити пажљиви према деци јер су она веома осетљива.