Породични односи у српском селу у 19. веку:
У 19. веку у српском селу су углавном биле задружне породице. Мање је било инокосних породица, а то су породице у којима су само родитељи и деца. Обично је више браће са својим женама живело заједно.
Људи у селу су живели у сеоској заједници. Сви су помагали једни другима кад су морали да се раде тешки послови, тада су организовали мобе, позајмице, спреге, итд. Људи из сеоске заједнице су се окупљали и да би се забављали. Ишли су на села, прела, и сеоске прославе.
Заснивање породице је на селу било веома важно. Најважније је било да момак и девојка буду здрави. Често су помагале проводаџије. То су људи који су помагали да се две породице договоре око брака. Кад момак одабере девојку он иде са својим оцем и неким рођаком да је проси. Неке девојке нису чекале да их момак проси него су одбегивале код њега. То су радиле ако им родитељи не дају да се удају за кога оне хоће или ако немају довољно пара за свадбу. Девојке су се удавле око 18. године, а момци су се женили са око 20 година. Најчешће су се женили и удавали из економских разлога. Кад дође девојка у кућу онда у породици има још један члан који ради.
За избор младожење је било важно да је он добар и поштен и да је из добре породице. Онда се гледало и да ли је здрав. Девојчина породица је гледала какве су му руке, ноге, глава, зуби, стас. Било је важно и како се понаша и како говори. Ипак је било важно и да ли се он свиђа девојци и шта она мисли о њему.
Послови су били подељени између мушкараца и жена. Мушкарци су били главни у кући. Они су радили теже пољопривредне послове, а жене су радиле кућне послове (кување, чишћење, шивење, прање...). Ипак, жене су морале да раде и на њиви. Једино нису морале да ору и да косе.
Између снахе и свекрве често није био добар однос. Снаха је морала да слуша свекрву, а свекрва је некад била лоша према снахи. Нарочито је свекрва била љута ако снаха рађа женску децу. Снаху су мало више поштовали ако роди дечака.
У породици је обично било четворо деце. Деца су такође морала да раде различите послове. Што су деца била старија, то су и послови били тежи. Деца су учила да раде све што раде и одрасли. Врло мало деце је ишло у школу.
Чобаница је испричала како је као дете морала да чува овце и козе иако је то за њу било тешко. Почело је да грми и да пада киша, а она није смела да иде кући јер јој је отац био строг. Козе су јој се изгубиле и она је још добила и батине. Мислила је да је отац неправедан према њој.
У селу су сви устајали рано. Пре свих је устајала редуша. Онда су ишли на њиву и радили до ручка. После су радили до ужине. Остајали су да раде све до увече. Код куће су вечерали и седели код огњишта. Недељом и празником нису ишли на њиву. Зими исто нису ишли на њиву, него су радили различите послове код куће.
Савремена породица:
Данас највећи број становника у Србији живи у градовима. У истом домаћинству живи један брачни пар и њихова деца. И мушкарци и жене су данас запослени ван куће, али жене и даље раде кућне послове као и некад. Деца иду у школу, а у слободно време не морају да раде, него се забављају и одмарају. Храну и одећу купују, а не праве сами. Људи се међусобно посећују или се друже тако што заједно излазе у кафиће, ресторане, биоскопе, позоришта, иду у шетње, на излете, путују заједно. Чланови фамилије и пријатељи се обично окупљају на различитим прославама, као што су славе, свадбе, рођендани итд. Млади људи сами бирају партнера и венчавају се са оним са ким они хоће. Деца углавном иду у вртић јер мајке морају да иду на посао. Некад децу чувају и баке и деке, али то је ређе.
