Лаза Лазаревић је био Српски писац и лекар. Рођен је у Шапцу 1851. године. Када је имао само 9 година, умро му је отац Кузман, а годину дана касније и стриц Михајло. Зато је о Лази и његове 3 сестре морала да се брине њихова мајка Јелка.
Лаза Лазаревић је завршио основну школу и 4 разреда гимназије у Шапцу. Када је имао 16 година уписао се на правни факултет у Београду. Добио је стипендију па је 1872. године отишао у Берлин да студира медицину. Вратио се у Србију и постао веома успешан лекар. Чак је 1889. године постао лични лекар српског краља Милана.
Истовремено се бавио писањем. Написао је 9 приповедака, а 8 је започео, али није довршио. Током живота је објавио само једну књигу. Приповетке које је довршио су: Први пут с оцем на јутрење, Школска икона, У добри час хајдуци, На бунару, Вертер, Све ће то народ позлатити, Ветар, Он зна све, и Швабица. У својим приповеткама Лазаревић се бавио осећањима и расположењима својих јунака. Он припада правцу у књижевности који се зове психолошки реализам.
Лаза Лазаревић се оженио сестром свог друга Косте Христића Полексијом. Имали су четворо деце, синове Милорада, Кузмана и Владана и ћерку Анђелију. Кузман и Владан умрли су још као деца.
Лаза Лазаревић је умро 1891. године. Данас се по њему зове једна болница у Београду.
Нема коментара:
Постави коментар